Antibiotici predstavljaju jednu od najvažnijih grupa lekova, jer se od njihovog otkrića životni vek čoveka produžilo za otprilike 10 godina. Aleksandar Fleming, škotski mikrobiolog, je 1928. godine u svom eksperimentu pokazao da penicilin ima inhibitorno dejstvo na razvoj bakterija, tačnije na uzorku stafilokokne bakterije. Za otkriće penicilina dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1945. godine.

U suštini antibiotici su hemijski agensi koji svojim dejstvom uništavaju ili zaustavljaju rast patogenih mikroorganizma. Postoji veliki broj različitih vrsta u zavisnosti od ciljnog dejstva i njihove hemijske strukture prema kojoj se svrstavaju u sledeće grupe:

• Beta-laktamski antibiotici
• penicilinski antibiotici (amoksicilin, ampicilin, piperacilin, …)
• Cefalosporini antibiotici (cefaleksin, cefazolin, cefuroksim, …)
• Makrolidni antibiotici (eritromicin, klaritromicin, roksitromicin, …)
• Aminoglikozidi antibiotici (streptomicin, gentamicin, amikacin, …)
• Tetraciklini antibiotici (tetraciklin, doksiciklin, metaciklin, …)
• Glikopeptidni antibiotici (vankomicin, teikoplanin)
• Sulfonamidni antibiotici (trimetoprim, sulfametoksazol)
• Hinolonski antibiotici (ciprofloksacin, levofloksacin, pefloksacin, …)
• Antituberkulotici (izoniazid, etambutol, pirazinamid, …)

Moderno doba je donelo veliku dostupnost i primenu antibiotika, pa bi se moglo reći da se počelo sa zloupotrebom. Iako je zabranjena kupovina antibiotika bez lekarskog recepta, i dalje veliki broj ljudi traži da dobije terapiju antibiotika, a mnogi doktori se lako odlučuju da propišu iste.

Ovo je dovelo da smanjene efektivnosti antibotika na mnoge ljude, a samim tim i na veću populaciju, jer mikroorganizmi kao što su bakteriju mogu da razviju rezistenciju na antibiotike. Svako sledeće korišćenje antibiotika ima manju stopu efektivnosti, a samim tim i manju šansu da pomogne sa zdrastvenim problemom pacijenata.

Zbog toga je jako bitno da propisivanje antibiotika bude zaduženo samo odgovorno stručno lice, i da se antibiotici propsiju samo u situacijama kada je to potrebno, a ne kao mera prevencije.

Antibiotici osim što uništavaju ili zaustavljaju rast bakterija koje nisu prirodne u našem organizmu, oni takođe uništavaju i one koji su nam neophodni za normalan život (dobre bakterije). Ove bakterije se nalaze u crevima i zadužene su za održavanje ravnoteže crevne flore, čijim narušavanjem može doći do dijareje, nadutosti, grčeva, mučnine, i dr. Usled ovih razloga za vreme antibiotske terapije dobra praksa je koristiti probiotik uz antibiotik.