Širom sveta se beleži ekstremni porast malignih tumora kože, a posebno melanoma kože koji spada u najzloćudnije tumore, jer brzo raste i rano metastazira. Jedini način da se smanji broj obolelih od malignih tumora kože je pravovremena dijagnostika i otklanjanje suspektnih promena pre nego što se one transformišu u tumor.
Na pravovremenoj dijagnostici se insistira jer se u početnim fazama svi maligni tumori kože u potpunosti mogu izlečiti jednostavnom hirurškom ekscizijom, bez dodatne terapije (hemioterapija – citostatici ili zračenje).
Dijagnostika
Pregled se vrši klinički i dermoskopski,
Koža je najveći i jedini organ ljudskog tela koji je u potpunosti dostupan oku i pregledu lekara. Zahvaljujući dermatoskopiji, mogu se uočiti vrlo diskretne i fine promene na koži koje mogu da budu jedini znak postojanja melanoma.
Dermatoskopski pregled je vrlo jednostavan i bezbolan način pregleda kože, odnosno pigmentnih i nepigmentnih kožnih promena. Posmatra se boja i njen raspored, odnosno struktura i raspored specifičnih pigmentnih oblika, te prisustvo tipične i atipične vaskularizacije. Sve navedene promene su svrstane u određene algoritme koji pomažu u procenjivanju određene lezije
Znaci upozorenja kada se mladež menja u melanom (mada ne treba zaboraviti da se melanom može javiti i na nepromenjenoj koži ili na pigmentnim promenama koje ne spadaju u kategoriju mladeža) su:
- brz rast mladeža
- nepravilna ivica mladeža
- neravna površina
- promena u boji ili obliku
- svrab ili bol spontano krvarenje
Kako nastaje tumor?
Ćelijski rast i normalna deoba ćelije pod uticajem su različitih faktora i signala koji regulišu taj proces. Kad dođe do poremećaja regulacijskih mehanizama – “greške” u normalnom ponašanju ćelije – razvija se tumor. Ćelija nekontrolisano raste i nekontrolisano se deli, pri čemu kod određenih tumora postoji i mogućnost metastaziranja – širenja na druge organe. Smatra se da proces nastajanja tumora započinje kao posledica genetske promene (mutacija DNK) koja postupno dovodi do izmenjene deobe jedne jedine ćelije. Vremenom se nastavlja nakupljanje izmenjenih, odnosno tumorskih ćelija, ali se i broj mutacija uvećava.
Zloćudni tumori kože javljaju se kao posledica nemogućnosti regulacijskih mehanizama – apoptoze, na primer – da poprave oštećenje DNK. Apoptoza, odnosno programirana ćelijska smrt, važan je prirodni mehanizam uklanjanja oštećenih ćelija koje se inače normalno i svakodnevno stvaraju u našem organizmu.
Faktori rizika
Povećanje broja tumora kože se može objasniti prekomernom, nekritičnom izlaganjem sunčevim zracima pri nedovoljnoj zaštiti (opekotine od sunca, nekritično korišćenje solarijuma) i povećanje ozonske rupe, što je intenziviralo UV zračenje.
Rizični faktori koji potenciraju nastanak tumora kože su:
- prekomerno izlaganje suncu i UV zracima u solarijumu
- veliki broj mladeža na koži
- svetao ten i prisustvo pegica
- osobe sa svetloplavom ili crvenosmeđom kosom
- genetska predispozicija
Vrste karcinoma kože
Bazocelularni karcinom (carcinoma basocellulare). Karakteriše ga spor rast i veoma retko metastaziranje, mada je i to moguće, i to najčešeće u regionalne limfne čvorove i pluća. Bazocelularni karcinom se uglavnom pojavljuje na koži koja je izložena suncu, a smatra se da su pod većim rizikom osobe koje se povremeno izlažu intenzivnom dejstvu UV zraka. Na bazocelularnom karcinomu se često stvaraju ulceracije, ranice koje spontano ne zaceljuju, već se uvećavaju, što je uzrok kozmetskih i funkcionalnih defekata, posebno na licu i vratu, ali može da bude i mesto sekundarne infekcije. Smrtnost od bazocelularnog karcinoma je veoma mala.
Planocelularni (ili spinocelularni) karcinom je maligni tumor kože koji nastaje iz epidermalnih keratinocita. Češće se javlja nakon 40-te godine života. Kao i bazocelularni, i on može da se javi na koži i sluznicama, na usnama. Lako se uočava, kao pločica ili čvorić, hrapave površine, sa ili bez ljuspica, sa ili bez ranice koja ne nestaje već se obično uvećava. I planocelularni i bazocelularni karcinomi oštećuju okolne strukture, ali, za razliku od bazocelularnog, planocelularni ima veći metastatski potencijal, u zavisnosti od veličine i debljine tumora.
Najopasniji među zloćudnim tumorima, melanom, nastaje mutacijom melanocita, ćelija epiderma koje stvaraju pigment melanin. Melanom se u početku širi horizontalno, ne prodirući kroz bazalnu membranu, i zato je važno da se otkrije u toj fazi. U momentu kad melanom probije bazalnu membranu kože, on poprima invazivni karakter i njegova sposobnost metastaziranja dolazi do punog izražaja. Metastaze melanoma mogu da se jave u limfnim čvorovima, koži, plućima, jetri, kostima i mozgu. Pored pigmentnih formi melanoma, postoji i takozvani amelanotični melanom, koji se veoma teško dijagnostikuje upravo zbog nedostatka pigmenta.
Lečenje tumora kože
Hirurška ekscizija (odstranjivanje) kompletnog, klinički vidljivog tumora, sa zonom zdrave kože, zlatno je pravilo u lečenju kožnih tumora. Patohistološkim pregledom hirurškog isečka postavlja se konačna dijagnoza, s obzirom na činjenicu da klinički izgled kožne promene neretko može da liči i na druga oboljenja kože. U slučaju da postoje metastaze, primenjuje se sistemska hemioterapija.
Prevencija tumora kože
Period od momenta oštećenja DNK uzrokovanih delovanjem UV zračenja, do momenta nastanka karcinoma, obično traje i više desetina godina. Nekontrolisano korišćenje solarijuma, kao i intenzivno sunčanje, koje u mladosti daje lepu i privlačnu preplanulost, sasvim sigurno može biti uzrok preranog starenja kože, i pojave neprivlačnih kožnih promena koje mogu da predstavljaju stvarni ili potencijalni zdravstveni problem. Koža je organ koji veoma dobro „pamti“, i zato sa sunčanjem ne treba preterivati, solarijume treba izbegavati, a već dobro poznate mere zaštite odgovarajućim kremama, odećom, šeširima i naočarima, obavezno treba poštovati.
Redovni pregled je jedini način da se pravovremeno postavi dijagnoza i sprovede lečenje pre nego što promena na koži postane tumor.
Zato je potrebno da se svi mladeži i druge nejasne promene na koži redovno kontrolišu i dijagnostički prate dermoskopijom. Povremeni pregledi sopstvene kože i kože članova porodice takođe mogu da budu od velike koristi, pored svih uobičajenih mera zaštite od sunčevog zračenja.
Savet je i hirurško uklanjanje sumnjivih mladeža ili sumnjivih lezija,kao i hirurško uklanjanje normalnih mladeža koji se nalaze na mestima ponavljanog trenja.
Jedini način da se smanji broj obolelih od malignih tumora kože je pravovremena dijagnostika i otklanjanje suspektnih promena pre nego što se one transformišu u tumor.
