U dijagnostici i lečenju gotovo svih unutrašnjih organa, nevaskularna interventna radiologija zamenila je hirurgiju. Stanja i bolesti koje su nekad zahtevali rezove skalpelom i ležanje u bolnici, poput drenaža cista u jetri, bubrezima i trbušnoj maramici, lečenja kompresivnih fraktura pršljenskih tela, pa i uklanjanje nekih tumora i malformacija, sada se rešava brže i na manje invazivan način, pa čak i u ambulantnim uslovima.
Prednosti
– Za razliku od klasične hururgije, ove radiološke intervencije se izvode kroz iglu ili kateter koji se uvode perkutanim pristupom, kroz kožu, bez hirurškog otvaranja. Primenom ovih metoda obezbeđuje se višestruka korist za pacijente jer se ovako mnoge procedure mogu izvesti u ambulantnim uslovima, bez opšte anestezije, sa više komfora, sa boljim kozmetskim efektima, a uz skraćenje vremena boravka u bolnici. Pritom su efekti lečenja u velikom broju slučajeva jednaki efektima hirurgije.
Uloga ove metode u dijagnostici
– Nevaskularne interventne procedure su poslednji korak u dijagostikovanju raznih bolesti. Najčešće se koriste kod uzimanja citološkog ili histološkog materijala pod kontrolom nekog od radioloških modaliteta imidžinga, poput punkcije, aspiracije, biopsije… Ove procedure su, u odnosu na hirurški način dobijanja uzorka, znatno brže, jednostavnije i jeftinije, a pritom jednako pouzdane.
Procedure
Nevaskularne interventne radiološke metode koje se primenjuju u praksi su: punkcije, aspiracije, biopsije, drenaže kanalnih sistema jetre i bubrega, drenaže cističnih promena u jetri i bubregu, drenaže patoloških kolekcija u peritonealnom i retroperitonealnom prostoru, sklerozacije, postavljanje kateterskih i metalnih stentova u žučne puteve i kanalne strukture urinarnog trakta…
Stanja u kojima je hirurgija ipak nezamenljiva
– Procedure nevaskularne interventne radiologije imaju i svoja ograničenja, pa je hirurško lečenje i dalje primarno kod bolesnika sa malignim bolestima. Karcinomi gastrointestinalnog trakta se primarno i najuspešnije leče hirurgijom. Takođe, i za tumore parenhimatoznih organa ukoliko su dimenzija većih od tri centimetra, ili ukoliko se nalaze u blizini krvnih sudova ili žučnih vodova (parenhim jetre) hirurško lečenje ostaje glavni vid lečenja. Lokalizacija tumora na površini organa, takođe, isključuje radiološke metode zbog moguće povrede susednih organa i u ovim stanjima se, takođe, primenjuju hirurške metode lečenja.
Najčešća pitanja
Da li se uvek jasno može odrediti da li je pacijent za hiruršku intervenciju ili za nevaskularnu radiološku proceduru?
– Specijalisti različitih profila konzilijarno razmatraju svaki pojedinačni slučaj i donose odluku o modalitetu lečenja koji je u tom momentu optimalan, uvažavajući kriterijume i indikaciono područje za svaki raspoloživi vid lečenja.
Kolika je opasnost od rendgenskog zračenja tokom nevaskularne radiološke intervencije?
– Sve češće se koriste unapređeni ultrazvučni aparati u navođenju ovih procedura, pa je doza zračenja tokom intervencije značajno smanjena. Ipak, veoma često je potrebno da se nevaskularne interventne procedure izvode pod kombinovanom kontrolom, ultrazvučnom i fluoroskopskom. Ta doza za pacijente nije zabrinjavajuća, s obzirom na to da su oni ovoj proceduri izloženi jednom, a sve dalje kontrole bivaju izvedene pod kontrolom ultrazvuka. Poseban problem predstavljaju situacije kada se procedura zbog loše lokalizacije i nedostupnosti promene mora primeniti pod kontrolom skenera. Tada je doza primljenog zračenja veća, ali izvođenje procedure itekako opravdano. Važan faktor u uspešnosti intervencije je iskustvo radiologa, njegova veština, dobra trodimenzionalna orijentacija i korošćenje svih raspoloživih tehničko tehnoloških pogodnosti.
Dr.med. Andrej Petreš
This post is also available in: руски